mesto za vašu reklamu

vaša reklama

INSEKTI NAM SPAŠAVAJU ŽIVOT SVAKOG DANA

Osam od deset poznatih vrsta životinja su insekti. Trenutno oko tri triliona insekata gmiže ili leti širom planete Zemlje. Da li stvarno treba da se bojimo postojanja ovih malih bića?

„Ljudima su insekti potrebni da bismo preživeli, ali mi njima nismo. Ako bi čovečanstvo nestalo sutra, malo je verovatno da bi jedan jedini insekt umro od posledica izumiranja ljudi. Ako bi, u drugom slučaju, insekti nestali, zemlja bi ubrzo skliznula u haos.” Ovako Edvard Vilson, biolog sa Harvarda, opisuje naš odnos sa insektima.
Na internacionalnoj crvenoj listi je ipak samo 58 vrsta insekata klasifikovano kao istrebljene vrste.Taj broj je smešno mali. Pretpostavlja se da je nekoliko desetina vrsta insekata nestalo samo prošle nedelje. „Niko ne zna tačno koliko ovih mališana nestane sa planete, ali pretpostavke variraju od jedne do stotinu dnevno.”, kaže nemački biolog Aleks Hohkirh, lider komiteta za očuvanje beskičmenjaka pri Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode i prirodnih resursa (IUCN). „Nalazimo se na pomolu krize koja se ne može ignorisati. Ne znamo koje vrste nam nestaju , ni to da li se neka vrsta množi ili nestaje rapidno.”

Svet bez tvrdokrilaca
Godina je 1788. i prvi britanski brodovi su se usidrili na južnu obalu Australije, sa kolonijom od 775 kriminalaca. Ono što je za ovu priču važnije to je jedan bik, četiri krave i jedno tele, koji su ih pratili na putu. Kada je prva balega pala na australijsku zemlju, Britanci nisu mogli ni da naslute da će im ona biti veći problem nego onih 775 kriminalaca.
Kravlja balega ne nestaje sama od sebe, za nju su zaduženi balegari. Nju oni odnose u zemlju, gde ona postaje kašica za larve balegara. Na taj način se zemlja hrani, dok u isto vreme sprečava bolesti koje nose organizmi iz balege.
Problem je bio to što su australijski balegari navikli na suvu balegu. Jedna krava proizvede godišnje 9 tona balege, a kada bi se ona taložila, napunila bi 5 teniskih terena za godinu dana. Vremenom su se goveda množila i to je dovelo do toga da je nestalo 2000 km² australijskih pašnjaka.
Rešenje je bilo uvoženje novih buba koje bi pojele problem. Od kraja 1960-ih do sredine '90-ih godina uvezeno je 53 razlčite vrste, od kojih se zapatilo 23. Nasuprot uvozu buba, problem muva je i dalje veliki.
Australijska priča je dobar primer koliko loše bi nam bilo kada bi samo tvrdokrilci nestali. Mrtve životinje i izmet, pak doprinose razvoju bolesti. Nijedno drvo ne padne na svetu a da bube ne znaju za to. Tvrdokrilci dolaze masovno i smireno grickajući drvo pretvaraju ga u hranu za šumske bobice i pečurke.

Svet bez komaraca
Jul je i nalazimo se na Aljasci. Ovo mesto privlači krdo karibua da se upute ka jednoj dolini. Nije baš očigledno, ali oni se nalaze u begu. U begu od krvožednog roja komaraca, koji mogu popiti i do tri decilitra krvi svake životinje dnevno. Kako onda ovaj horor scenario može biti dobar i za šta?
Istraživači primećuju da komarci i muve utiču na kretanje krda karibua. Menjanje pravca hiljada životinja nam može reći dosta. Bez ovih insekata bi i pašnjaci, a i hranljive materije iz balege bile drugačije raspoređene po zemlji, što bi dalje uticalo na ceo ekosistem.
Stvaranje muka nije jedino što komarci rade. Postoji više hiljada vrsta komaraca, a samo nekoliko stotina se bavi ispijanjem krvi. Drugi jedu nektar i raspršuju polen.
Bez jedne vrste komaraca ne bismo imali ni čokoladu. Naime, jedino ovaj komarac uspeva da se uvuče u cvet kakaoa i opraši ga, i na taj način dobijamo kakao.
Larve komaraca razlažu organske materijale u vodu. Uz to oni predstavljaju hranu velikim količinama ptica i riba. Na Arktiku, komarci čine veliki deo biomase i zato su ključni za lanac ishrane u tundrama.

Svet bez mrava
Vazduh je topao i vlažan, nalazimo se duboko u tajlandskim šumama. Na jednom listu uživa mala larva jedući sočan list. Toliko se zanela u obroku da nije ni primetila smaragdno zelenog mrava, koji je prišao i zgrabio je.
Zeleni mravi su poznati kao agresivni lovci, koji ubijaju paukove, larve i druge mrave. Iz tog razloga ovu vrstu koriste azijski seljaci još od 400 godine p.n.e. Voćno drveće u kojima ovi mravi žive, proizvodi kvalitetnije voće, a manja je potreba za hemikalijama.
Mravi ne utiču samo na smanjenje otrovnih i mrtvih organizama, već i sami predstavljaju izvor hrane za ljude, pošto su puni proteina i zdravih masti. Zeleni mravi su posebno poželjna hrana na Tajlandu, a jedu ih isto kao i teletinu.

Tvrdokrilci, mravi i komarci su samo jedni od mnogih insekata koji nose čitav zemljin ekosistem na svojim leđima. Oni su zaslužni za to što živimo u čistijim i sređenijim okolinama. Na neki način insekti rade za nas, samo mi toga nismo svesni. Ne prave mnogo buke, samo mirno rade svoj posao.
Kako sada stoje stvari, stotine vrsta insekata umire dnevno zato što mi, ljudi, uništavamo našu životnu okolinu.
Naravno možda postoji mnogo vrsta bez kojih možemo da živimo, ali ne možemo sigurno da znamo koje su nam vrste životno važne. Jedino što znamo jeste da ćemo, u jednom trenutku, imati mnogo problema ako nastavimo ovako hladnokrvno da ubijamo insekte. Ne treba zaboraviti da i insekti imaju pravo na život. Da li mi imamo pravo da odlučujemo koje će vrste nestati? Pravo da upravljamo evolucijom i istrebljivanjem i da tako sečemo grane drveta života koje raste već 3,8 milijardi godina?

PRIRODA INSEKTI AUSTRALIJA MRAV EKOSISTEM MUVA IZMET ALJASKA
Scroll to Top