TEHNOLOGIJA

Foto: FREEPIK

KAKO TEHNOLOGIJA UTIČE NA NAS?

Da li je preterano korišćenje tehnoloških uređaja zaista psihička bolest? Da li je tehnologija uzrok velikog broja samoubistava? Provodimo sve više i više vremena pred ekranima, a postalo je skoro pa normalno da vidimo malu decu koja koriste pametni telefon. Nosporno je da tehnologija zauzima veliki prostor u našim životima. Da je to ispravno ili postoji razlog za brigu? Da li je tačno da korišćenje tehnoloških uređaja na naš mozak utiče isto kao droga? I da li preterana količina vremena utrošena na igranje video igrica zaista vodi ka psihozi? Red Info Portal vam donosi odgovore na neka od ovih pitanja.

Članak objavljen u časopisu Konverzejšn (The Conversation), a koji je potpisao Kristofer Dž. Ferguson (Christopher J. Ferguson), profesor na Univerzitetu Stetson (SAD), kritički pristupa nekim rasprostranjenim mitovima u vezi takozvane zavisnosti od tehnologije. Evo o čemu je reč.

TEHNOLOGIJA1

Foto: PIXABAY

 

Često se čuje da korišćenje pametnih telefona i igranje video-igrica na naš mozak ima isti efekat kao droga, da je zadovoljstvo koje tada osećamo isto zadovoljstvo koje podstiče konzumacija kokaina, herona i matanfetamina. Ovo jeste u nekoj meri tačno; mnoge aktivnosti koje nam pričinjavaju zadovoljstvo aktiviraju te iste delove mozga, jer pospešuju rast nivoa dopamina, neurotransmitera, koji se vezuje za osećaj zadovoljstva. Zapravo, aktivnosti kao što su plivanje, šetanja, konzumiranje hrane, prijatani razgovori, seks itd. utiču na porast nivoa dopamina od 50% do 100% u odnosu na normalu, a korišćenje tehnologije isto tako utiče na nas. Kada govorimo o drogama, stvari stoje malo drugačije: konzumacija kokaina povećava količinu dopamina za 350%, a metafetamina za 1.200%. Skorašnja istraživanja su uostalom pokazala da postoje značajne razlike u načinu na koji rade receptori za dopamin u mozgu osobe koja koristi psihoaktivne supstance, u odnosu na ljude čija je svakodnevnica obeležna zavisnošću od video-igrica. Na posletku, poređenja ovakvog tipa baziraju se na testovima koji se sprovodi uz pomoć magnetne funkcionalne rezonance (fMRI), tehnologije koja pokazuje aktivnosti u različitim delovima mozga, ali uz pomoć koje često ne možemo doći do zaključka o nečijem ponašanju ili o nečijoj ličnosti.

Takođe, ima onih koji u tolikoj meri koriste tehnologiju da im takva navika nepovoljno utiče na koncentraciju i ometa ih u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kao što su škola, posao i odnosi sa okolinom. Međutim, po Fergusonu samo 3% ili manje korisnika video-igrica spada u ovu kategoriju ljudima.

Jedno od čestih pitanja je: da li je zavisnost od tehnologije psihička bolest? Danas ne postoji dijagnoza koja zavisnost od tehnologije podvodi pod neki određeni psihički poremeća. Ali stvari bi mogle da se promene vrlo uskoro i postoje nagoveštaji da će se zavisnički odnos prema tehnologiji klasifikovati kao zasebna bolest. Ipak, neki psiholozi (uključujući Fegusona) se ne slažu sa ovim. 28 psihologa je poslala otvoreno pismo Svetskoj Organizaciji za Zdravlje (OMS ili WHO), u kojem su objasnili razloge svog neslaganja. Jedan od njih je, ne primer, da je zavisnost od video-igrica često povezana sa drugim psihičkim oboljenjima, kao što je depresija. Dakle, ne postoji dovoljan broj naučnih dokaza koji bi potkrepili ideju da je zavisnost od video-igrica ta koja provocira ostale zdravstvene probleme. Čak se i Unicef usprotivio upotrebi termina zavisnost u slučaju preteranog korišćenja tehnologije.

TEHNOLOGIJA2

Foto: FREEPIK

 

Sigurno nikada niste čuli da se kaže kako je onaj koji pati od depresije i koji previše vremena provodi u krevetu zavistan od kreveta. Neki od psiholoza smatraju da bi isto tako bilo pogrešno svaliti krivicu lošeg funkcionisanja mozga na tehnologiju. U ovom slučaju rizik bi bio lečenje simptoma umesto lečenja uzroka (anksioznost, depresija, poremećaj pažnje). Takođe, sprovedeno je istraživanje o zavisnosti od fizičke aktivnost, od posla, od hrane, od relegije, od šopinga, od seksa, pa čak i o zavisnosti od plesa. Međutim, za retko koje od ovih aktivnosti postoje dijagnoze zavisnosti, pa se zaključuje da ne postoji dovoljan broj razloga zbog kojeg bi i tehnologija bila veći uzrok zavisnosti od bilo koje druge aktivnosti.

Od skoro se preterano korišćenje tehnologije vezuje i za povećanje broja samoubistava adolescenata. Međutim, ova situacija se ne vezuje samo za adolescente, već se broj samoubistava od 1999. do 2008. povećao i kada su ljudi srednjih godina u pitanju. Nagli porast kreće od 2008, što može da se poveže i sa ekonomskom krizom, koja je tih godina nastupila. Stoga, čini se da bi tehnologiju trebalo osloboditi krivice.

Sve ovo ne znači da tehnologija ne stvara ozbiljne probleme, kao što je problem čuvanja privatnosti i intime, i da oni ne utiče na našu psihu i pre svega na psihu mladih. Rekli bismo da je ključ u svemu, pa i u korišćenju tehnologije, u umerenosti.

Prijatelj portala